Студијски програм: Српски језик и књижевност (филолошки профил)
Ниво студија: основне академске студије
Предметни наставник: проф. др Снежана Вучковић
Сарадник на предмету: мср Олга Раковић
Статус предмета: обавезни
Број ЕСПБ: 6
Форма испита: писмени

 

Циљ изучавања предмета

 

Циљ курса је да дâ целовиту представу о развитку дијахронијске лингвистике, њеним
основним поддисциплинама, као и основним питањима и проблемима савремене
дијахронијске лингвистике. Задатак курса је да припреми студенте за самостално бављење
темама из области историјске лингвистике.

​

Резултати изучавања предмета

 

Студент уме да чита, реферише и критички процењује релевантну научну литературу;
стиче представу о основним етапама развитка дијахронијске лингвистике; познаје
дијахронијске поддисциплине; влада основном терминологијом савремене дијахронијске
лингвистике; стиче способност да се служи појмовним апаратом савремене, функционално
оријентисане науке о језику.

 

Структура и садржај предмета

​

I. Шта је то дијахронијска лингвистика?

Преглед развитка представа о језичким променама и етапама у развитку дијахронијске
лингвистике (до краја 19. века): Грчка и Рим; Индија; средњи век; просветитељи;
граматичари 19. века: епоха романтизма, развитак упоредно-историјског метода у делима
Раска, Бопа, Грима; Хумболт и његови погледи на однос језика и мишљења; Шлајхер и
натуралистичка концепција језика; младограматичари (појам прајезика, реконструкције и
компарације). Сосир и настанак опозиције синхронија и дијахронија. Савремене представе
о односу синхроније и дијахроније.

​

II. Фонетске и фонолошке промене

​

Упоредно-историјска лингвистика и појам гласовног закона; узроци гласовних промена;
проблем изузетака од правилности коју подразумева гласовни закон (деловање других
гласовних закона, аналогија, језички контакти). Типологија гласовних промена.
Структуралистичка класификација гласовних промена (алофонске варијанте, фонологизација, дефонологизација, префонологизација); однос фонетских промена и фонолошког система у којем се оне дешавају (тенденција ка очувању симетрије фонолошког система; тенденција ка упрошћавању фонолошког система). Функционално објашњење гласовних промена.

III. Морфолошке промене

Tипови морфолошких промена. Аналогија (пропорционална и парадигматска).
Граматикализација и лексикализација.

IV. Лексичке промене

Историјске промене облика и значења појединачних речи. Историјски развитак лексичког
система. Семантичке промене. Позајмљенице и калкови.

​

V. Језички контакти и језичке промене

Основне контактне етно-језичке ситуације; појам језичких савеза (балкански језички
савез); језичким контактима изазване промене на различитим нивоима језичке структуре.

VI. Како се и зашто језик мења?

Основе савремене теорије промене језика. Child-based, Utterance-based теорије. Каузално и
телеолошко објашњење језичких промена.

VII. Дијахронијске лингвистичке дисциплине: упоредно-историјска лингвистика;
палеославистика; етимологија; историјска ономастика; дијалектологија и лингвистичка
географија; етнолингвистика/лингвокултурологија.

​

Основна литература (*** Предавач ће у оквиру сваке од тематских целина препоручивати
списак обавезне литературе.)

​

Белић, А. Општа лингвистика (О језичкој природи и језичком развитку), Изабрана дела
Александра Белића, том I. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Нови Сад:
Будућност, 1998.
Белић, А. Историја српског језика : Фонетика. Речи са деклинацијом. Речи са
конјугацијом, Изабрана дела Александра Белића, том IV. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства, Нови Сад: Будућност, 1999.

Бошковић, Р. Основи упоредне граматике словенских језика : фонетика, морфологија,
грађење речи. Београд: Требник, 2000.
Бугарски, Р. Увод у општу лингвистику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства,
1995.
Вукомановић, С. „Гласовне промене и њихови узроциˮ. Књижевност и језик, год. 37, књ.
4, 1990, 333–345.
Вукомановић, С. Српски језик и његов развој. Београд: Завод за уџбенике, 2006.
Вучковић, С. Повест словља : историјсколексиколошка истраживања. Београд:
Филолошки факултет, 2017.
Грковић-Мејџор, J. Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци ‒ Нови Сад:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2007.
Лома, А. „Топономастика као изазовˮ. Књижевност и језик, 48/1–2, 2001, 9–12.
Лома, A. „Прасловенска лексика и култура у индоевропском контекстуˮ. Предавања из
историје језика. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и славистику,
2004.
Меје, A. Увод у упоредно проучавање индоевропских језика. Београд: Научна књига,
1965.
Милановић, A. Кратка историја српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике,
2006.
Милановић, A. „Статус појма и термина историзам у србистициˮ. Научни састанак
слависта у Вукове дане, 35/3, 2006, 87–99.
Милановић, A. „Статус појма и термина архаизам у србистициˮ. Научни састанак слависта
у Вукове дане, 35/1, 2006, 293–303.
Пецо, А. „Језички контакти и језички системи (с посебним освртом на однос лексике
српскохрватског и других језика)“, Јужнословенски филолог, XLIII, 1987, 57–64.
Станишић, В. Увод у индоевропску филологију. Београд: Чигоја штампа, 2006.
Толстој, Н. Језик словенске културе. Ниш: Просвета, 1995.

                                                                                                              *

Benvenist, Е. Problemi opšte lingvistike. Beograd: Nolit, 1975

Bugarski, R. Jezik i lingvistika. Beograd: Nolit, 1984.
Glovacki-Bernardi, Z. „Pregled povijesti bavljenja jezikom do konca 19. stoljećaˮ, u: Uvod u
lingvistiku. Zagreb: Školska knjiga, 2001, 9–52.
Grin, Dž. Mišljenje i jezik. Beograd: Nolit, 1978.
Dikro, O., Todorov C. Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku I–II. Beograd: Prosveta, 1987.
Ivić, M. Pravci u lingvistici 1–2. Beograd: Biblioteka XX vek, 1990.
Kaler, Dž. Sosir: osnivač moderne lingvistike. Beograd: BIGZ, 1980.
Kalve, Ž. L. Lingvistika i kolonijalizam. Beograd: Biblioteka XX vek, 1981.
Martine, A. Osnove opće lingvistike. BibliotekaTeka, 1982.
Martine, A. Indoevropski jezik i „Indoevropljani“. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada,
1987.
Меје, A. Kako reči menjaju značenje. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Mihaljević, M. Slavenska poredbena gramatika. 1. dio: Uvod i fonologija. Zagreb: Školska
knjiga, 2002.
Mihaljević, M. Slavenska poredbena gramatika. 2. dio: Morfologija, Prozodija, Slavenska
pradomovina. Zagreb: Školska knjiga, 2014.
Munen, Ž. Istorija lingvistike. Beograd: Biblioteka XX vek, 1996.
Sosir, F. Opšta lingvistika. Beograd: Nolit, 1999.
Subotić, Lj. Istorijska lingvistika : Fonološke promene i morfološke alternacije,
mladogramatičari, strukturalizam, generativna gramatika. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2002.
Vorf, B. L. Jezik, misao, stvarnost. Beograd: BIGZ, 1979.