СТАРОСЛОВЕНСКИ
ЈЕЗИК 1, 2
Студијски програм: Српски језик и књижевност (Филолошки профил), ЈKK
Ниво студија: основне академске студије
Предметни наставници: проф. др Снежана Вучковић, проф. др Предраг Дилпарић
Сарадник на предмету: мср Олга Раковић
Статус предмета: обавезни (01ф; ЈКК: 04, 09, 10, 11, 12, 38), изборни за остале групе ЈКК
Број ЕСПБ: 3
Форма испита: усмени
Услов: за полагање Старословенског језика 2 неопходан je положен испит из
Старословенског језика 1
Циљ изучавања предмета
Упознавање са основним појмовима упоредно-историјске словенске лингвистике, појмом
прасловенског језика и прасловенских гласовних промена, културноисторијском
контекстoм настанка словенске писмености, односом старословенског и прасловенског
односно старословенског и црквенословенског језика, графијским, фонолошким и
морфолошким системом старословенског језика, као и основним карактеристикама
старословенске творбе, синтаксе и лексике.
Резултат изучавања предмета
Овладавање основним појмовима упоредно-историјске словенске лингвистике, етапама
развитка словенских језика и основама старословенског језика, те оспособљавање за
самосталну (графијско-)фонолошку и морфолошку анализу старословенских текстова.
Старословенски језик 1 (структура и садржај предмета)
I Словенски језици и њихова класификација. Појам прасловенског језика. Методи
изучавања прасловенског језика. Периодизација историје прасловенског језика.
Прадомовина, дијалекатска дифeренцијација прасловенског језика и сеобе Словена. Балто-
словенски језички односи. Словенски етноними. Лексичке позајмљенице у прасловенском
језику.
II Историја упоредно-историјског изучавања старословенског језика. Најпознатији
речници и граматике. Појам „старословенски језикˮ и његов однос према појмовима
„словенски језикˮ, „црквенословенски језикˮ, „старобугарски језикˮ. Значај
старословенског језика за реконструкцију дописмене словенске језичке историје.
Старословенски језик и његов однос према прасловенском и савременим словенским
језицима.
III Постанак словенске писмености. Основни словенски и несловенски извори који
сведоче о животу и делатности Ћирила и Методија. Питање дијалекатске основе
стрословенског језика. Словенска писма глагољица и ћирилица, проблем њиховог
узајамног односа. Порекло слова ћирилице и глагољице. Звуковна вредност слова. Бројна
вредност слова. Надсловни знаци. Центри словенске писмености у 9–11. веку. Најважнији
ћирилски и глагољски споменици. Типови старословенског јеванђеља. Старословенски
споменици других жанровских врста. Натписи.
IV Гласовни систем старословенског језика у канонским старословенским текстовима 10. и
11. века. Дуги, кратки и редуковани вокали. Назални вокали. Слоговни сонанти. Систем
сугласника. Фонетска структура слога. Губљење, мешање и вокализација полугласника и
одраз тих појава у споменицима стрословенског језика. Гласовни систем прасловенског
језика. Прасловенске гласовне промене и њихов одраз у споменицима старословенског
језика: вокалске алтернације (преглас; прасловенске превојне алтернације); гласовне
промене повезане са законом отвореног слога (монофтонгизација дифтонга; постанак
назала; постанак слоговних сонаната; метатеза ликвида; дисимилација и упрошћавање
сугласничких група; протетички гласови); гласовне промене повезане са тенденцијом
унутaрслоговног синхармонизма (палатализација задњонепчаних сугласника; јотовање).
Старословенски језик 2 (структура и садржај предмета)
I Општи преглед морфолошког система старословенског језика. Основне именичке
граматичке категорије. Типови именичке промене. Одраз процеса тзв. мешања основа у
језику старословенских споменика. Типови промене старословенских заменица. Начини
означавања 3. лица. Граматичке категорије придева. Придевска промена. Степени
поређења. Речи које означавју бројеве. Особености њихове творбе и функционисања.
Основне граматичке одлике старословенског глагола. Класификација глагола по
презентским основама. Типови инфинитивних основа. Систем глаголских времена
(презент, будуће време, аорист, имперфекат, перфекат, плусквамперфекат; особености
њиховог грађења). Глaголски начини (императив и потенцијал). Пет типова партиципа.
Примарни и секундарни (настали од других речи) прилози.
II Општа карактеристика синтаксичког система старословенског језика. Особености
слагања субјекта са предикатом; апсолутни датив; конструкције са супином; особености
синтаксичког функционисања партиципа.
III Опште карактеристике упоредно-историјског проучавања лексике. Лексички слојеви
старословенског језика. Прасловенски лексички слој. Позајмљенице и калкови. Хапакси.
Основна литература
Вучковић, С. Старословенски језик. Приручник са вежбама за студенте србистике и
славистике. Београд: Чигоја штампа, 2016.
Грковић-Мејџор, Ј. „Настанак и рана историја словенске писменостиˮ. Летопис Матице
српске, књ. 478, св. 4, октобар, Нови Сад: 723–733.
[http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_478_4.pdf]
Ђорђић, П. Старословенски језик. Нови Сад: Матица српска, 1975.
Николић, С. Старословенски jeзик, I–II. Београд: Требник, 2002. / Светозор Николић,
Старословенски језик, Београд – Бања Лука, 2008.
Пипер, П. Увод у славистику 1. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998.
[https://www.rastko.rs/filologija/ppiper-slavistika_c.html#_Toc500133065]
*
Sedov, V. V. Sloveni u dalekoj prošlosti. Novi Sad: Akademska knjiga, 2012.
Sedov, V. V. Sloveni u ranom srednjem veku. Novi Sad: Akademska knjiga, 2013.